Dragi moj \u0110oko,<\/p>\n\n\n\n
prije svega ne ljuti se \u0161to te ne persiram i ne zovem po imenu. Kada razmislim mi se znamo ve\u0107 35 godina, glupo je da se pravimo da nismo veliki prijatelji. Nema slavlja i veselja na kome nismo zajedno drugovali. Na tim dru\u017eenjima ponekad se i zaplakalo, ponekad i nasmijala, a ba\u0161 \u010desto dobro i popilo. Opra\u0161tam ti sve mamurluke i glavobolje. Ne brini, znam da sam ja vi\u0161e kriv, ti si me samo uputio u pravom pravcu.<\/p>\n\n\n\n
Danas je Bogojavljanje i danas smo trebali da budemo skupa na tvom koncertu u Novom Sadu. Eto ve\u0107 35 godina pri\u010dam da moram do\u0107i na taj koncert i da sebi ispunim veliku \u017eelju. Dok sam studirao u Novom Sadu nije bilo para, onda se gradila porodica i kada je sve leglo na rudu, kada kona\u010dno ne postoji nijedan dobar razlog da ne do\u0111em na koncert (osim naravno problema nabavka karte), “cvrc Milojka”. Ove godine, ne tvojom krivicom, ve\u0107 zbog ovog svjetskog\/kineskog\/Gejtsovog virusa ne bih mogao sti\u0107i u Novi Sad da se opet dru\u017eimo. Malo sam vremena proveo u bolnici pa se jo\u0161 oporavljam. Lak\u0161e mi je \u0161to koncerta ove godine nema pa onda ipak dijelimo krivicu. Ali nemoj da nam to pre\u0111e u naviku.<\/p>\n\n\n\n
Nisam ja od onih koji sve tvoje pjesme znaju napamet, koji su pro\u010ditali sve tvoje knjige i znaju tvoju biografiju napamet. Ja samo znam da \u010ditav \u017eivot sanjam tu protinu k\u0107i dok se skrivena kupa, da ne\u0107u da budem Vaso i da sam zato o\u017eenio onu koju volim, bogatu u du\u0161i, ba\u0161 onakvu kako sam \u017eelio. Jedinu plo\u010du koju sam znao napamet nabavio sam pred nesretni rat (“Marim ja”). Imao sam onu prvu neozbiljnu ljubav pa valjda hormoni nisu radili kako treba i onda sam te slu\u0161ao i dan i no\u0107. Onda smo jedno vrijeme slu\u0161ali neke druge zvukove ali povremeno bi, ipak, te zvukove nadja\u010dale tvoje pjesme.<\/p>\n\n\n\n
Moj djed (ina\u010de stvarno veliki \u010dovjek) je imao obi\u010daj da ka\u017ee da neke stvari u \u017eivotu nikada ne treba zavr\u0161iti. On recimo nije htio da uradi pravu fasadu na ku\u0107i, a mogao je. Al’ ka\u017ee bolje da ja kada ustanem ujutro mogu re\u0107i: “Nisam jo\u0161 sve stvari zavr\u0161io, ostala je ta fasada”. Jer kada zavr\u0161i\u0161 sve \u0161to si planirao u \u017eivotu \u0161ta onda ostane? Volio sam djeda, i danas ga volim, ali u slu\u010daju tvog koncerta ne\u0107u da ga poslu\u0161am. Tu \u017eelju moram sebi ispuniti. I do\u0107i \u0107u sigurno, garantujem ti.<\/p>\n\n\n\n
Zna\u010di, vidimo se slede\u0107e godine. Ja \u0107u biti negdje u nekom \u0107o\u0161ku \u0161to bli\u017ee ulazu. Zaboravio sam re\u0107i da ne volim gu\u017evu pa se uvijek nekako sklonim blizu vrata da brzo mogu iza\u0107i iz mase. Ti \u010de\u0161 biti tamo gdje ti je i mjesto. U srcima svih nas koji smo pro\u017eivjeli \u017eivot zajedno sa tvojim stihovima. I zato molim te nemoj da nas iznevjeri\u0161.<\/p>\n\n\n\n
Vidimo se 19.01.2022. godine u Novom Sadu. Do tada mnogo te pozdravlja i \u017eeli puno zdravlja tvoj<\/p>\n\n\n\n
\u0110or\u0111e Cvijanovi\u0107<\/p>\n\n\n\n
Doboj, 19.01.2021. godine<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dragi moj \u0110oko, prije svega ne ljuti se \u0161to te ne persiram i ne zovem po imenu. Kada razmislim mi se znamo ve\u0107 35 godina, glupo je da se pravimo da nismo veliki prijatelji. Nema slavlja i veselja na kome nismo zajedno drugovali. Na tim dru\u017eenjima ponekad se i zaplakalo, ponekad i nasmijala, a ba\u0161 … <\/p>\n